Izbirljivost kod dece: zašto dete bira samo određene namirnice i kako roditelji mogu da pomognu

„Moje dete jede samo nekoliko namirnica.“
„Neće povrće ni voće.“
„Hoće samo testeninu, pecivo i slatkiše.“

Izbirljivost u ishrani je veoma česta kod dece, naročito u ranom detinjstvu. Dete može iznenada početi da odbija hranu koju je ranije rado jelo ili insistirati na svega nekoliko omiljenih namirnica.

U većini slučajeva, ovakvo ponašanje je deo normalnog razvoja i ne znači da dete ima ozbiljan problem sa ishranom. Ipak, važno je obratiti pažnju na to koliko je ishrana raznovrsna i da li dete uredno napreduje.

Zašto deca postaju izbirljiva u ishrani?

Kako dete raste, postaje samostalnije i želi da učestvuje u donošenju odluka. Izbor hrane može biti jedan od načina da pokaže svoju samostalnost.

Pored toga, deca mogu biti osetljiva na ukus, miris, boju, teksturu ili izgled određene hrane. Neka deca će, na primer, prihvatiti sirovu šargarepu, ali odbijati kuvanu, dok druga ne vole hranu koja je pomešana.

Kako roditelji mogu da pomognu?

Najvažnije je izbegavati pritisak i svakodnevne rasprave za stolom.

Roditelji mogu detetu ponuditi izbor između dve prihvatljive namirnice: „Da li želiš jabuku ili bananu?“ Na taj način dete dobija osećaj da učestvuje u izboru, dok roditelj i dalje određuje koje se namirnice nude.

Korisno je i da dete učestvuje u kupovini, pranju i jednostavnoj pripremi hrane. Deca su često spremnija da probaju ono u čijem su pripremanju učestvovala.

Novu namirnicu treba nuditi više puta, bez insistiranja da dete mora odmah da je pojede. Nekada je potrebno više pokušaja da bi dete prihvatilo novi ukus ili teksturu.

Važno je i da roditelji budu dobar primer. Dete koje vidi roditelje da uživaju u raznovrsnoj hrani lakše usvaja zdrave navike.

Šta roditelji ne bi trebalo da rade?

Nije preporučljivo:

• prisiljavati dete da pojede sve sa tanjira;

• koristiti slatkiše kao nagradu za jelo;

• praviti od obroka svakodnevnu borbu;

• pripremati potpuno poseban obrok svaki put kada dete odbije ponuđenu hranu;

• komentarisati detetovu težinu ili izgled na negativan način.

Cilj nije da dete jede „savršeno“, već da postepeno razvija raznovrsnu ishranu i pozitivan odnos prema hrani.

Kada je potrebno potražiti savet pedijatra?

Ako dete jede veoma mali broj namirnica, potpuno izbegava čitave grupe hrane, ima izražene teškoće sa žvakanjem ili gutanjem, povraća tokom obroka, zaostaje u telesnoj masi ili rastu, ili su obroci postali izvor velikog stresa za celu porodicu, potrebno je razgovarati sa pedijatrom.

Pedijatar može proceniti rast i razvoj deteta, način ishrane i eventualne simptome i, ukoliko je potrebno, preporučiti dodatnu procenu.

Raznovrsna ishrana se ne stvara preko noći. Strpljenje, doslednost i pozitivan odnos prema hrani najbolji su saveznici roditelja.

Ako imate nedoumicu u vezi sa ishranom, rastom ili varenjem vašeg deteta, savet pedijatra može pomoći da se na vreme utvrdi da li je u pitanju prolazna izbirljivost ili postoji razlog za dodatnu procenu.

Poliklinika Dr Bošković – pedijatrija i pedijatrijska gastroenterologija

Za vise informacija o  našim doktorima pogledajte  ovde.  

Za više informacija o  Ass Dr Draganu Prokiću    kliknite  ovde.

Biografiju dr Ivane kitić možete pogledati ovde.

Za informacije o  Prim Dr Aleksandri Bošković kliklite ovde.

Za zakazivanje termina kliknite ovde.