Štitna žlezda-hipotireoza i hipertireoza
Ukoliko osećate umor, bolove u mišićima, slabost i ukočenost, depresiju i aksioznost, lice vam je bledo i natečeno, a koncentracija slaba… sve bi to moglo da znači da imate problem sa štitnom žlezdom i da patite od hipertireoze ili hipotireoze. Štitna žlezda je mala žlezda u obliku leptira, koja se nalazi u dnu prednjeg dela vrata, odmah ispod Adamove jabučice. Hormoni tireoide, odnosno štitne žlezde (tiroksin T4 i trijodtironin T3) utiču na sve ćelije i organe u telu, tako što regulišu metabolizam, tj. brzinu sagorevanja kalorija, utiču na srčane funkcije i celokupan kardiovaskularni sistem, kontrolišu kontrakciju mišića, bitni su za razvoj mozga i kičmene moždine, regulišu telesnu temperaturu, raspoloženje, stvaraju energiju u telu i mnoge druge procese.
Kod hipotireoze osoba oseća nedostatak energije, malaksalost, osećaj težine u nogama, zadržava se tečnost u organizmu pa se javljaju otoci nogu, kapaka i lica, dobijanje u telesnoj težini, zimogrožljivost. Takođe, može doći do opadanja kose, a kod žena je čest i izostanak menstrualnog ciklusa. Kada je reč o simptomima hipertireoze, pacijent, na primer, ima očuvan apetit, ali uprkos tome dolazi do gubitka telesne težine zbog ubrzanog metabolizma. Zatim se može javiti tremor (podrhtavanje) celokupnog organizma, takođe je, kao i kod hipotireoze, moguće opadanje kose, zatim promena raspoloženja, razdražljivost, anksioznost, znojenje dlanova, ispupčenost očnih jabučica, odnosno egzoftalmusu.
Hipertireoza i hipotireoza se mogu razviti u svakoj životnoj dobi, iako najčešće u žena između 20. i 50. godina. U muškaraca je 3-4 puta ređa, mada je i kod njih ovaj poremećaj sve češći.
U slučaju hipertireoze treba izbegavati plodove mora, jodiranu so, punomasno mleko i rafinisano brašno, koje sadrži manje hranljivih materija od celog zrna pšenice, teško se vari i ima visok glikemijski indeks.
Kod hipotireoze treba izbegavati hranu koja onemogućava preuzimanje joda iz krvi, poput prosa, soje, senfa, karfiola, rafiniranih namirnica koje sadrže gluten.
Hipertireoza ako se ne prepozna može da izazove slabljenje srca, osteoporozu, mršavljenje, malaksalost, odnosno iscrpljivanje organizma, zbog čega se hitno mora krenuti sa terapijom.
Hipotireoza je “tihi ubica” jer štitnjača postepeno popušta, čime smanjuje životnu energiju i dovodi do hroničnih upalnih procesa.
Poremećaj funkcije štitne žlezde dijagnostikuje se određenim anamnestičkim podacima, testovima i pregledima. Sam pregled se radi tokom gutanja – lekar pregleda štitnu žlezdu dok gutate, što olakšava pregled njene veličine i strukture.Proverava se i izgled i stanje kože, očiju i beleži telesna masa, a često se radi i ultrazvučni pregled štitne žlezde, tokom koga se, ako se uoče čvorovi, može uraditi i njihova punkcija.
U slučajevima kod kojih je potrebna terapija, dodaju se tiroidni hormoni kod hipotireoze ili se uzimaju lekovi koji smanjuju nivo hormona kod hipertireoze.
Regularni skrining rada štitne žlezde savetuje se svakih pet godina, a kod žena koje imaju povećan rizik i češće.
U Poliklinici Dr Bošković moguće je odraditi kompletan endokrinološki pregled, ultrazvučni pregled kao i laboratorisjku dijagnostiku poremećaja rada štitne žlezde i kod dece i kod odraslih.
