Hipertenzija-povišen krvni pritisak
Hipertenzija ili povišen arterijski krvni pritisak je vrednost pritiska iznad 140/90 mmHg (vrednosti gornjeg pritiska preko 140 mmHg ili donjeg preko 90 mmHg ili oba preko 140/90 mmHg),
Simptomi arterijske hipertenzije mogu biti glavobolja, zujanje u ušima (tinitus), vrtoglavica, mučnina, osećaj težine u grudima, kratak dah, brzo zamaranje, slabija tolerancija napora i smetnje vida.
Međutim, ne bi trebalo zaboraviti da bolest često nema nikakvih simptoma, te je zbog toga i zovu “tihi ubica”.
Kada se javi periodično,hipertenzija obično ne predstavlja pretnju. S druge strane, kod ljudi koji hronično imaju povišen pritisak vremenom može doći do oštećenja krvnih sudova i nagomilavanja naslaga na njima. Ove naslage neretko dovode do ateroskleroze, stanja koje se odlikuje delimičnom ili potpunom blokadom arterija( koje se može utvrditi doplerom krvnih sudova vrata). Protok krv i kiseonika usled ove blokade biva otežan ili onemogućen, čime se mozak i srce lišavaju krvi i kiseonika kojima se hrane. Kao posledica ovog nedostatka, oni ne mogu da funkcionišu normalno, te opasnost od moždanog i srčanog udara postaje više nego realna.
Hipertenzija se najčešće javlja kao idiopatska, što znači da se ne zna razlog njenog pojavljivanja. U malom procentu (3-5 %) hipertenzija je posledica bolesti drugih organa i sistema. Na krvni pritisak utiču mnogi faktori kako u organizmu, tako i van njega.
Krvni pritisak povećavaju prekomerna upotreba soli i tečnosti, gojaznost, preterani unos alkohola i kafe, pušenje, fizička neaktivnost.
Žene do menopauze manje obolevaju od kardiovaskularnih bolesti, ali tokom i posle menopause zbog smanjenog nivoa estrogena , postaju rizična grupa za obolevanje od njih .
Takođe je visok krvni pritisak kod dece sve učestalija pojava, a ako se ne leči, može izazvati ozbiljne srčane probleme. Gojaznost, praćena ishranom sa dosta loših masti i šećera i veoma slabom fizičkom aktivnošću, najčešći je razlog za pojavu visokog krvnog pritiska kod dece.
Veoma je važno merenje krvnog pritiska u kućnim uslovima jer je dokazano da pacijenti imaju veći pritisak kod lekara nego u kući.
Pritisak treba meriti po mogućstvu u istom položaju, na istoj ruci i istim aparatom.
Bolesnicima sa hipertenzijom treba uraditi laboratorijske analize (da se utvrdi prisustvo oštećenja bubrega), pregled očnog dna, EKG, a po potrebi i rendgenski snimak pluća i srca i ultrazvučni pregled srca i kolor dopler karotida ( krvnih sudova vrata).
Takođe, pacijent treba da bude pregledan od strane kardiologa koji će predložiti plan ispitivanja i terapiju.
Za lečenje hipertenzije najčešće se koriste beta blokatori, diuretici, antagonisti kalcijuma, ACE inhibitori i alfa blokatori. Na početku lečenja je potrebno češće kontrolisati krvni pritisak, jednom do dva puta nedeljno, dok je u kasnijim fazama lečenja dovoljna i mesečna kontrola.
U Poliklinici Dr Bošković moguće je uraditi pregled interniste sa merenjem krvnog pritiska i EKG , što je ujedno i prvi korak ka dijagnostici hipertenzije, ali i osnovni pregled u okviru sistematskog pregleda zdravih ljudi.
